Neupravni govor-Discours indirect

U neupravnom govoru prepričavamo nečije reči,dok u upravnom govoru doslovno navodimo šta je neko rekao.
Tu dis:''Je suis partie''.Ti kažeš:''Otišla sam''
Tu dis que tu es partie .Kažeš da si otišla.

Kod neupravnog govora razlikujemo sledeće vrste rečenica:

a)Izjavne rečenice-Phrases déclaratives 
J'affirme:''nous sommes coupables'' Ja tvrdim:''Mi smo krivi''.

J'affirme que nous sommes coupables, Tvrdim da smo krivi.

J'ai affirmé que nous étions coupables.Tvrdio sam da smo krivi.
Veznik que  se javlja kod ovih rečenica.Primenjujemo pravilo slaganja vremena.

b)Upitne rečenice-Phrases interrogatives

Je demande:''Que faites-vous?''Pitam:''Šta radite?''
Je demande ce que vous faites.Pitam šta vi radite.
Je demande ce que vous allez faire.Pitam šta ćete raditi.
Nakon neupravnih upitnih rečenica stavljamo tačku.Primenjuje se pravilo slaganja vremena.

Que zamenjujemo sa ce que.Iza upitnih reči je potvrdan(nema inverzije)
Qu'est ce que zamenjujemo takodje sa ce que.
 Je m'interesse:Qu'est-ce que vous désirez.Zanima me šta želite.

Est-ce que zamenjuje si.
Il demande:''Est-ce que vous partagez mon opinion?''
Il demande si vous partagez son opinion.Pita da li delite njegovo mišljenje.
Druge upitne reči quand,combien,où,pourquoi,comment,...ostaju iste,ali iza njih mora doći potvrdan red reči.

Je demande quand tu arriveras.Pitam kada ćeš doći.

c) zapovedne rečenice-Phrases impératives
Kod njih je zastupljena konstrukcija de+infinitiv 
Il m'a dit:''Viens chez moi'' Rekao mi je:''Dodji kod mene''
Il m'a dit de venir chez lui. Rekao mi je da dodjem kod njega.

Red reči u Francuskom jeziku Passiv-Voix pasive

Redosled je ustaljen i to:
-kod aktivnih rečenica redosled je sledeći:subjekat-predikat-objekat/prilog za način,prilog za vreme.

Il trouve son manteau sans peine,sur le fauteil,cet après-midi.On nalazi svoj kaput bez muke,na fotelji ovog popodneva.
Prilog za vreme može se staviti i na početak rečenice:
Cet après-midi,il trouve son manteau sans peine,sur le fauteil.Ovog popodneva,on nalazi svoj kaput bez muke,na fotelji.
-kod pasivnih rečenica red reči je sledeći:objekat-être-particip prošli-subjekat.


Pasiv-Voix pasive

Pasiv se mnogo češće koristi u francuskom jeziku nego u srpskom jeziku.Dok je u francuskoj rečenici striktan red reči,zahvaljujući padežima,u srpskom jeziku možemo jednu te istu aktivnu konstrukciju rečenice reći na dva načina:
Majka kažnjava dete.Dete kažnjava majka.U francuskom bi za drugu rečenicu morali upotrebiti pasiv.
La mère punit l'enfant.Majka kažnjava dete.(aktivna konstrukcija rečenice)
L'enfant est puni par  la mère.Dete je kažnjeno od majke(pasivna konstrukcija rečenice)

Sledeća konstrukcija(rečenice) je karakteristična za pasiv:
été(u odgovarajućejem vremenu) +Particip passé (koji se slaže u rodu i broju sa onim ko trpi pasivnu radnju) Il m'a donné un cedeau. Dao mi je poklon.
Un cadeau m'a été donné de/par lui.Poklon mi je dat od njega.
J'ai été donné  un cadeau de lui. Bio mi je dat poklon od njega.
Glagol été stavljamo u vreme u kojem bi se nalazio glagol iz participa,kada bi bio u aktivnoj rečenici.Samo prelazni glagoli se mogu upotrebiti u pasivu.
Nous posions des questions. Postavljali smo pitanja.
Des questions étainet posées(de nous)
Vršilac radnje se može izostaviti ,ako to ne utiče na razumevanje rečenice.

Francuski alfabet,slova-lettres

 Francuski ima 26 slova,a to su :

A	a
B	be
C	se
D	de
E	e
F	ef
G	že
H	aš
I	i
J	ži
K	ka
L	el
M	em
N	en
o	o
P	pe
Q	ku
R	er
S	es
T	te
U	u
V	ve
W	dubl ve
X	iks
Y	i grek
Z	zed

Particip-Mode participe

Francuski particip se poklapa sa nekim našim gramatičkim oblicima.Tako razlikujemo:
-Participe présent(radni glagolski prilog sadašnji):
criant-vičući,koji viče
-Participe passé (radni glagolski prilog prošli i trpni):
vu-video,la,lo,vidjen,a,o

Particip prezenta
Gradi se tako što na prezentsku osnovu dodajemo nastavak-ant:faisant,disant,partant,venant...
Particip prezenta može biti upotrebljen kao glagol i kao pridev.
-Glagolska upotreba:
Ayant beaucoup de problèmes,il a quité ce projet.
Pošto je imao puno problema,on je napustio taj projekat.
Un homme aimant sa potrie.(qui aime) Čovek koji voli svoju domovinu.
Glagolski upotrebljen,particip prezenta se ne slaže u rodu i broju sa subjektom.
Une femme aimant sa maison.Žena koja voli svoju kuću.

-Pridevska upotreba:
C'est une chanson touchante. To je dirljiva pesma.
Ce sont des expressions courantes. To su uobičajni izrazi.
Napomena:Ima prideva i imenica koje se u izgovoru ne razlikuju od participa prezenta.Te imenice i pridevi se završavaju na -ent u pisanju.Treba razlikovati:

différant-razlikovati se     od   différent-različiti
excellant-odlikovati se    od    excellent-odličan
fatigant-koji zamara        od    fatigant-zamoran
présidant-koji presedava od   le président-presednik

Gerundiv-Gérundif
Gradi se tako što se ispred participa prezenta stavi en
Može se prevesti na sledeći način:
En voyageant,il a vu le monde entier.
-Dok je putovao,video je čitav svet.(vremenska rečenica)
-Pošto je putovao,video je ceo svet.(uzročna rečenica)
-Putovao je,tako da je video ceo svet.(posledična rečenica)
En voyageant.il n'a pas vu le monde entier.Iako je putovao,nije ideo ceo svet.(dopusna rečenica)

Participe passé
Particip prošli odgovara našem radnom glagolskom pridevu prošlom i trpnom glagolskom pridevu. Može se javljati i kao pridev.
Gradi se različito u sve tri grupe glagola.
I grupa glagola na -er gradi particip prošli tako što odbijemo infinitivni nastavak i na infinitivnu osnovu dodajemo-é:
Tomber-tombé,pasti-pao
Sauver-sauvé,spasiti-spasao,spasen

II grupa glagola na -ir gradi particip prošli tako što odbijamo infinitivni nastavak -ir i na infinitivnu osnovnu dodajemo i
blanchir-blanchi-beliti-beleo,beljen
choisir-choisi-izabrati-izabrao,izabran

III grupa glagola gradi particip prošli na sledeće načine:
-Glagoli na- ir grade particip glagola  poput glagola druge grupe:
partir-parti otići-otišao,
sentir-senti osećati-osećao
-Glagoli na -re u većini slučajeva odbacuju infinitivni nastavak-re i dodaju nastavak -u
attendre-attendu    čekati,čekao
descendre-descendu    sići,sišao
rendre-rendu             pružiti,pružio

perdre-perdu           izgubiti,izgubljen
ascendre-ascendu    popeti se,popeo se


Izuzetak je glagol prendre-uzeti i njegove složenice apprendre-učiti,compprendre-shvatiti(razumeti),reprendre-ponovo uzeti čiji su participi prošli pris uzeo(appris- učio,compris-shvatio,repris-ponovo uzeti) kao i construire-construit,produire-produit(napraviti,proizvesti)

Glagoli III grupe koji imaju nepravilne particip prošli:
être---été     biti,bio
dire---dit      reći,rekao
faire---fait   raditi,radio
lire---lu        čitati,čitao
devoir---dû  morati,morao
pouvoir---pu  moći,morao

vouloir---voulu  želeti,želeo

voir---vu       videti,video

avoir---ai     imati,imaoi

savoir---su  znati,znao

aller---allé     ići,išao

naître---né     roditi se,rodnjen

mourir---mort umreti

courir---couru  trčati

vivre---vecu   ziveti

Particip prošli se upotrebljva za:
-gradjenje perfekta,plukvamperfekta i futura II sa pomo'nim glagolima avoir i être 
-gradjenje pasivnog oblika glagola
-može biti upotrebčjen bez pomoćnog glagola:
Invitées,elles sont venues avec plasir(pošto su bile) pozvane,one su došle sa zadovoljstvom.

Složeni particip prošli-Participe passé-forme composée
Gradi se od participa prezenta glagola avoir i être i partiipa prošlog glagola koji daje značenje:ayant vaincu-pobedivši,étant venu-došavši...
Azant vu ce film,il sćen alla chez lui. Odgledavši film.,otišao je kući.

Apsolutni infinitiv-Infinitif absolu Upotreba vremena infinitiva-L'emploi des temps de l'infinitif

Apsolutni infinitiv-Infinitif absolu
se može upotrebiti nezavisno:
Que faire? Šta činiti?
Que dire? Šta reći?
Il a de quoi vivre. On ima od čega da živi.
Résoudre le problème suivant.-Rešiti sledeći problem.

Upotreba vremena infinitiva-L'emploi des temps de l'infinitif

Infinitiv prezenta dobija vreme ličnog glagolskog oblika koga stoji:
Je l'écoute jouer. Čujem je kako svira.
Je l'écoutais jouer. Čuo sam je kako svira.
Je l'écouterai jouer. Čuću je kako svira.

Infinitiv perfekta se koristi umesto prošlih vremena:
J'espère avoir fini mon travail. Nadam se da sam završio moj rad.

Infinitiv-Mode infinitif

Infinitiv je bezlični glagolski oblik koji imenuje radnju.Javlja se u aktivnom i pasivnom obliku.

Kod aktivnog oblika infinitiva razlikujemo:

a)infinitiv prezenta(infinitif présent): faire-činiti,pardonner-oprostiti,naître-roditi

b)infinitiv perfekta(infinitif passé):avoir fait,avoir pardonné,être né..

Dok kod pasivnog oblika infinitiva razlikujemo:

a)infinitiv prezenta(infinif présent):être  fait,pardonné,né biti učinjeno,oprošteno,rodjeno

b)infinitiv prefekta(infinitif passé):avoir été fait,perdonné,né

Infinitiv se upotrebljava:
-kao glagolska imenica:le savoir  znanje,le souvenir-sećanje,le devoir-moranjeir est
-kao subjekat:
Mentir est quelquefois utile. Lagati je ponekad korisno.
-kao atribut:
C'est une honte de mentir-Sramota je lagati.

-U infinitivnim rečenicama:
-zamenjuje relativnu rečenicu:
J'ai etendu mon frére parler.-Čuo sam mog brata kako govori.(qui parlait)

-zamenjuje iskaznu rečenicu:
J'estime faire mon devoir-Smatram da ću završiti moj domaći.(por que je finirai)

-zamenjuje namernu rečenicu.
Je travaille pour gagner ma vie.-Radim da bih zaradjivao za život.(pour que je gagne)

-kao glagolski dodatak:
a)iza pojedinih glagola koristi se bez predloga à ili de:
Elle veut visiter la France. Ona hoće da poseti Francusku.
b)odredjeni glagoli zahtevaju predlog de:
Il ne case de fuir. On ne prestaje da beži.

Sa predlogom de takodje idu:Nier poreći,oublier-zaboraviti,essayer-pokušati,se souvenir-seti se,remercier-zahvaliti..
c)Odredjeni glagoli zahtevaju predlog à:
Ils commencent à fuir. Oni počinju da beže.

Sa predlogom à koristimmo sledeće glagole:aimer-voleti,décider-odlučiti,se mettre-početi da,réussir-uspeti,hésiter-oklevati,...

Sibžonktiv perfekta-subjonctif passé,Sibžonktiv imperfekta-subjonctif imprafait,Sibžonktiv pluskvamperfekta-Subjonctif Plus Que Parfait

Sibžonktiv perfekta-subjonctif passé
Ovo složeno vreme gradimo od pomoćnih glagola avoir i être koji su upotrebljeni u sibžonktivu prezenta i participa prošlog glagola koji daje značenje:

passer-provesti
Sing.
J'aie passé                   Nous ayons passé
Tu aies passé               Vous ayez passé
Il/Elle ait passé             Ils/Elles aient passé

passer-proći
Je sois passé                Nous soyons passés
Tu es passé                  Vous soyez passéskta'
Il/Elle est passé             Ils/Elles soient passés

Napomena:glagol passer ima različito značenje u zavisnosti od upotrebljenog pomoćnog glagola.
Sibžonktiv perfekta se upotreenobljava u istim situacijama kao i sibžonktiv prezenta s tim što je vreme radnje smešteno u prošlost.


Sibžonktiv imperfekta-subjonctif imprafait
Ovo vreme gradimo tako što od drugog lica jednine aorista(passé simple) odbijemo nastavak-as,-is,-us,a zatim dodajemo sledeće nastavke:
I grupa glagola:-asse,-asses,-ât,-assions,-assiez,-assent 
Upotrebljava se iza veznika,bezličnih izraza i glagola koji traže sibžonktiv,a naročito kod slaganja vremena.

aimer-voleti
Sing.                               Plur.
J'aimasse                    Nous aimassions
Tu aimasses                Vous aimassiez
Il/Elle aimât                 Ils aimassent

II grupa glagola dobija nstavke:-isse,-isses,-ît,-issions,-issiez,-issent
finir-završiti
Sing.                            Plur.
Je finisse                  Nous finissions
Tu finisses                Vous finissiez
Il/Elle finît                Ils/Elles finissent

III grupa glagola,pored navedenih nastavaka za prve dve grupe glagola,ima i nastavke:-se,-ses,-ût,-sions,-siez,-sent
Napomena: glagoli sa ovim nastavcima grade sibžonktiv imperfekta tako što nastavke dodajemo na drugo lice aorista glagola:tu pus-

pouvoir-moći
Je pusse               Nous pussions
Tu pusses             Vous pussiez
Il/Elle puût            Ils/Elles pussent

Sibžonktiv Pluskvamperfekta-Subjonctif Plus Que Parfait
Gradimo ga od imperfekta sibžonktiva pomoćnih glagola avoir i  être i participa prošlog glagola koji daje značenje:

aplaudir-aplaudirati
J'eusse aplaudi           Nous eussions aplaudi
Tu eusses aplaudi       Vous eussiez aplaudi
Il/Elle eût aplaudi        Ils/Elles eussent aplaudi

descendre-sići
Je fusse descendu     Nous fusions descendus
Tu fusses descendu   Vous fussiez descendus
Il/Elle fût descendu    Ils fussent descendus
                                Elles fussent descendues
Sibžonktiv Pluskvamperfekat se koristi posle veznika,bezličnih glagola i glagola koji traže sibžonktiv,a naročito kod slaganja vremena.

Pluskvamperfekat-plus que parfait Pluskvamperfekat II-Passé antérieur

Pluskvamperfekat kao sto samo ime kaze-vise od perfekta,upotrebljava se za davno proslu radnju ili za radnju koja se dogodila pre neke druge radnje u prošlosti.Nous avions trouvé la maison avant que tu l'aies su.-Pronašli smo kuću pre nego što si ti to saznao.Gradi se od imperfekta pomoćcnih glagola AVOIR i ETRE i participa prošlog glagola koji obezbedjuje značenje.Upotreba glagola AVOIR I ETRE istovetna je kao kod perfekta

Avoir                                    Etre
j'avais                                 j'étais
tu avais                               tu éttais
il avait                                 il était
nous avions                         nous étions
vous aviez                           vous étiez
ils avaient                           ils étaient


Pluskvamperfekat II-passé antérieur
Gradi se od aorista pomoćnih glagola avoir i  être i participa prošlog glagola koji daje značenje.
Upotrebljava se za radnju koja će se dogoditi pre neke druge radnje u prošlosti.

Lire-čitati
Sing.
J'eus lu                              Nous eûmes lu
Tu eus lu                            Vous eûtes lu
Il/Elle eut lu                        Ils!Elles eurent lu

Sibzonkativni nacin-Subjonctif

Sibzonkativni nacin-Subjonctif
Sibzonkativ koristimo za kazivanje sumnjivih,nepouzdanih cinjenica i radnji koje bi se mogle dogoditi.Najvise se koristi u pojedinim vrstama zavsinih recenica,a redje u nezavsinim.

Sibzonkativ prezenta-Subjonctif présent
Sibzonkativ prezentta gradi se tako sto odbijamo nastavak-ent i na tu osnovu dodajemo sledece nastavke-e,-es,-e,-ions,-iez,-ent
Parler-pricati
Sing.             Plur.
Je parle     Nous parlions
Tu parles   Vous parliez
Il/Elle parle  Ils/Elles parlent

Subjonctif se upotrebljava posle bezlicnih izraza:
il est bon-dobro je
il est nécessaire-potrebno je
il faut,il convient,treba da
il suffit-dovoljno je
il est probable-verovatno je
il est possible-moguce je
il semble-izgleda da..
Il faut qu'elle vienne-Treba da dodje
-psole glagola kazivanja i misljenja kada su ovi u odricnom ili upitnom obliku.
Je ne pense pas u'il dise cela.-Ja ne mislim da on to kaze.
Dites-vous que nous entrions?-Rekli ste da udjemo?
-iza glagola i izraza koji izrazavaju sumnju:
Je doute que vous soyez riches.-Sumnjam da ste vi bogati.
Il est douteux que nous ayons cette chemise.-Sumnja se da mi imamo tu kosulju.

U odricnom obliku ovi glagolski izrazi su praceni indikativom:
Je ne doute pas que vous êtes riches.-Ne sumnjam da ste vi bogati.
-posle glagola kojima se izrazava necija zelja ili volja:
vouloir,commander,aimer mieux,approuver...
Il veut que nous fassions nos jeux.-On zeli da mi igramo nasu igru.
-u nezavisnim recenicama se javlja kada one  izrazavaju zelju ili opomenu:
Vive la France! Zivela Francuska!
Dieu vous bénisse! Bog vas blagoslovio!
-za kazivanje naredjenja:
qu'elle parle! Neka govori!
qu'il sache! Neka zna!
qu'ils sortent! Neka izadju!

Kondicional(Uslovni nacin) Mode conditionnel-kondicional prezenta i kondicional prosli

Kondicional(uslovni nacin) Mode conditionnel se koristi da izrazavanje radnje koja bi mogla da se dogodi,ako se ispuni neki uslov koristimo kondicional.

Kondicional prezenta-Conditionnel présent
Upotrebljava se za izrazavanje radnje koja ce se mozda dogoditi i kod slaganja vremena.
Gradi se po grupama i osnovama isto kao i futur.
Razlkuje se po nastavcima:
I grupa-rais,-rais,-rait,-rions-riez,-raient
jetter-baciti
Sing.                   Plur.
Je jetterais        Nous jetterions
Tu jetterais       Vous jettteriez
Il/Elle jetterait   Ils/Elles jetteraient

II i III grupa ima iste nastavke kao i imperfekat:-ais,-ais,-ait,-ions,-iez,-aient

Kondicional prosli-Conditionnel passé
Upotrebljava se za izrazavanje radnje koja se nece ostvariti.
Gradi se od kondicionala prezenta glagola Avoir ili Etre i participa proslog glagola koji odredjuje znacenje.
Kondicional se koristi za slaganje vremena i uslovnih recenica.
Pouvoir-moci
Sing.                Plur.
J'aurais pu       Nous aurions pu
Tu aurais pu    Vous auriez pu
Il/Elle aurait pu   Ils/Elles auraient pu

Prosla vremena(imperfekat-imprafait,perfekat-passé composé,aorist-passé simple)

Imperfekat-imprafait
Koristi se za opisivanje radnje koja je dugo trajala u prošlosti,za radnju koja se ponavljala i z opisivanje prirode,prostora i ljudi.

Gradi se tako što na prezentsku osnovu dodajemo nastavke:-ais,-ais,-ait,-ions,-iez,-aient.
Prezentsku osnovu dobijamo tako sto od prvog lica mnozine prezenta odbijemo nastavak-ons:Nous parl-ons,Nous choisiss-ons,Nous voul-ons,...

Sing.                   Plur.
Je parlais           Nous parlions
Tu parlais          Vous parliez
Il/Elle parlait      Ils/Elles parlaient


Aorist-passé simple
Upotrebljava se za srvsenu ili celokupnu radnju u proslosti.
Gradi se tako sto se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci po grupama.
I grupa-ai,-as,-a,-ames,-aites,-erent
Habiter-stanovati
Sing.                Plur.
J'habitai         Nous habitames
Tu habitas      Vous habitaites
Il/Elle  habita   Ils/Elles habiterent

II grupa :-is,-is,-it,-imes,-ites,-irent
Obeir-poslusati
Sing.             Plur.
J'obeis         Nous obeimes
Tu obeis       Vous obeites
Il/Elle obeit    Ils/Elles obeirent

III grupa:-us,-us,-ut,umes,-utes,-urent
Vouloir-zeleti
Sing.                 Plur.
Je voulus       Nous voulumes
Tu voulus       Vous voulutes
Il/Elle voulut    Ils/Elles voulurent

Perfekat-passé composé
Upotrebljava se za radnju,stanje i zbivanje u proslosti.Prevodi se nasim perfektom.
Gradi se od preenta glagola Avoir ili Etre i participa proslog(participe passé) glagola koji odredjuje znacenje.
Vecina glagola koristi Avoir kao pomocni glagol i tom prilikom ne dolazi do slaganja participa sa subjektom u rodu i broju.Sledeca grupa glagola grade perfekat pomocu glagola ETRE:
     1)Povratni glagoli :
Je me suis lavé.(Ja sam se umio)
Nous nous sommes levés.(Mi smo ustali.)
     2)Neprelazni lagoli
su glagoli cija radnja ne prelazi na objekat
Ils sont morts.(Oni su mrtvi.)
Je suis né.(Ja sam rodjen)
Elles sont tombées.(One su pale)
    3)Glagoli kretanja
oznacavaju neko kretanje:
Je suis allé.(Isao sam)
Tu es venu(Dosao si )
Il est rentré(On se vratio)
Elle est restée(Ona je ostala)
Nous sommes descendus.(Mi smo sisli)
Elles sont parties.

Buduca vremena(blisko buduce vreme-FUTUR PROCHAIN,dalje buduce vreme-FUTUR SIMPLE)

BLISKO BUDUĆE VREME-FUTUR PROCHAIN
Upotrebljava se za radnju koja će se vrlo brzo desiti,odnosno koja ćse se sigurno dogoditi.
Gradi se od prezenta glagola ALLER i infinitiva glagola koji odredjuje značenje.
pr.SAVOIR-znati
Sing.                    Plur.
Je vais savoir      Nous allons savoir
Tu vas savoir      Vous allez savoir
Il/Elle va savoir   Ils/Elles vont savoir


FUTUR-FUTUR SIMPLE
Upotrebljava se za radju koja će se dogoditi u buducnosti.
Gradi se tako sto  na infinitivnu osnovu  dodajemo nastavke po grupama.
I grupa glagola gradi futur tako sto na prvo lice jednine indikativa prezenta(je parle) dodamo sledeće lične nastavke-rai,-ras,-ra,-rons,-rez,-ront
pr.Parler
Je parlerai   Nous parlerons
Tu parleras  Vous parlerez
Il/Elle parlera  Ils/Elles parleront
Zapravo za I i II grupu futurska osnova je ceo infinitiv

II grupa glagola gradi futur dodavanjem ličnih nastavaka-ai,-as,-a,-ons,-ez,ont
Choisir-izabrati
Je choisirai      Nous choisirons
Tu choisiras     Vous choisirez
Il/Elle choisira  Ils/Elles choisiront

III grupa glagola gradi futur na sledeci način:
-glagoli na -ir grade futur isto kao i glagoli gruge grupe:
Sentir-osecati
Je sentirai        Nous sentirons
Tu sentiras       Vous sentirez
Il/Elle sentira     Ils/Elles sentiront
-glagoli na -re grade futursku osnovu tako sto im se odbija krajinje -e i dodaju nastavci:-ai,-as,-a,-ons,-ez,-ont
pr.Attendre-čekati
J'attendrai         Nous attendrons
Tu attendras       Vous attendrez
Il/Elle attendra     Ils/Elles attendront
-glagoli sa nepravilnom futurskom osnovom grade futur kada na te osnove dodajemo sledeće nastavke:-ai,-as,-a,-ons,-ez,-ont
avoir(imati) -aur
etre(biti)-ser
aller(ići)-ir
faire(raditi)-fer
vouloir(zeleti)-voudr
pouvoir(moci)-pourr
voir(videti)-verr
recevoir(primiti)-recevr
devoir(morati)-devr
envoyer(poslati)-enverr
tenir(drzati)-tiendr
venir(doci)-viendr
mourir(umreti)-mourr
courir(trcati) -courr

Prezent(présent)

Upotrebljava se da oznaci radnju,stanje ili zbivanje koja se dešava u sadasnjosti..
Gradi se tako sto se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci ya preyent koji su podeljeni u tri grupe.
I grupa:
na infinitivnu osnovu dodajemo nastavke:- e,-es,-e,-ons,-ez,-ent.

Infinitivnu osnovu glagola dobijamo kada od infinitiva odbijemo natavak-er
 pr.Parler-pricati
Sing.                             Plur.
Je parle                  Nous parlos
Tu parles                Vous parlez
Il/Elle parle             Ils/Elles parlent

II grupa:
 na ifinitivnu osnovu dodajemo nastavke:-is,-is,-it,-issons,-issez,-issent
Infinitivnu osnovu dobijamo oduzimanjem infinitivnog nastavka-ir
 pr.Finir-zavrsiti
 Sing.            Plur.
Je finis         Nous finissons
Tu finis        Vous finissez
Il/Elle finit    Ils/Elles finissent
avilni
Glagoli trece grupe su nepravilni.