Sibzonkativni nacin-Subjonctif

Sibzonkativni nacin-Subjonctif
Sibzonkativ koristimo za kazivanje sumnjivih,nepouzdanih cinjenica i radnji koje bi se mogle dogoditi.Najvise se koristi u pojedinim vrstama zavsinih recenica,a redje u nezavsinim.

Sibzonkativ prezenta-Subjonctif présent
Sibzonkativ prezentta gradi se tako sto odbijamo nastavak-ent i na tu osnovu dodajemo sledece nastavke-e,-es,-e,-ions,-iez,-ent
Parler-pricati
Sing.             Plur.
Je parle     Nous parlions
Tu parles   Vous parliez
Il/Elle parle  Ils/Elles parlent

Subjonctif se upotrebljava posle bezlicnih izraza:
il est bon-dobro je
il est nécessaire-potrebno je
il faut,il convient,treba da
il suffit-dovoljno je
il est probable-verovatno je
il est possible-moguce je
il semble-izgleda da..
Il faut qu'elle vienne-Treba da dodje
-psole glagola kazivanja i misljenja kada su ovi u odricnom ili upitnom obliku.
Je ne pense pas u'il dise cela.-Ja ne mislim da on to kaze.
Dites-vous que nous entrions?-Rekli ste da udjemo?
-iza glagola i izraza koji izrazavaju sumnju:
Je doute que vous soyez riches.-Sumnjam da ste vi bogati.
Il est douteux que nous ayons cette chemise.-Sumnja se da mi imamo tu kosulju.

U odricnom obliku ovi glagolski izrazi su praceni indikativom:
Je ne doute pas que vous êtes riches.-Ne sumnjam da ste vi bogati.
-posle glagola kojima se izrazava necija zelja ili volja:
vouloir,commander,aimer mieux,approuver...
Il veut que nous fassions nos jeux.-On zeli da mi igramo nasu igru.
-u nezavisnim recenicama se javlja kada one  izrazavaju zelju ili opomenu:
Vive la France! Zivela Francuska!
Dieu vous bénisse! Bog vas blagoslovio!
-za kazivanje naredjenja:
qu'elle parle! Neka govori!
qu'il sache! Neka zna!
qu'ils sortent! Neka izadju!

Kondicional(Uslovni nacin) Mode conditionnel-kondicional prezenta i kondicional prosli

Kondicional(uslovni nacin) Mode conditionnel se koristi da izrazavanje radnje koja bi mogla da se dogodi,ako se ispuni neki uslov koristimo kondicional.

Kondicional prezenta-Conditionnel présent
Upotrebljava se za izrazavanje radnje koja ce se mozda dogoditi i kod slaganja vremena.
Gradi se po grupama i osnovama isto kao i futur.
Razlkuje se po nastavcima:
I grupa-rais,-rais,-rait,-rions-riez,-raient
jetter-baciti
Sing.                   Plur.
Je jetterais        Nous jetterions
Tu jetterais       Vous jettteriez
Il/Elle jetterait   Ils/Elles jetteraient

II i III grupa ima iste nastavke kao i imperfekat:-ais,-ais,-ait,-ions,-iez,-aient

Kondicional prosli-Conditionnel passé
Upotrebljava se za izrazavanje radnje koja se nece ostvariti.
Gradi se od kondicionala prezenta glagola Avoir ili Etre i participa proslog glagola koji odredjuje znacenje.
Kondicional se koristi za slaganje vremena i uslovnih recenica.
Pouvoir-moci
Sing.                Plur.
J'aurais pu       Nous aurions pu
Tu aurais pu    Vous auriez pu
Il/Elle aurait pu   Ils/Elles auraient pu

Prosla vremena(imperfekat-imprafait,perfekat-passé composé,aorist-passé simple)

Imperfekat-imprafait
Koristi se za opisivanje radnje koja je dugo trajala u prošlosti,za radnju koja se ponavljala i z opisivanje prirode,prostora i ljudi.

Gradi se tako što na prezentsku osnovu dodajemo nastavke:-ais,-ais,-ait,-ions,-iez,-aient.
Prezentsku osnovu dobijamo tako sto od prvog lica mnozine prezenta odbijemo nastavak-ons:Nous parl-ons,Nous choisiss-ons,Nous voul-ons,...

Sing.                   Plur.
Je parlais           Nous parlions
Tu parlais          Vous parliez
Il/Elle parlait      Ils/Elles parlaient


Aorist-passé simple
Upotrebljava se za srvsenu ili celokupnu radnju u proslosti.
Gradi se tako sto se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci po grupama.
I grupa-ai,-as,-a,-ames,-aites,-erent
Habiter-stanovati
Sing.                Plur.
J'habitai         Nous habitames
Tu habitas      Vous habitaites
Il/Elle  habita   Ils/Elles habiterent

II grupa :-is,-is,-it,-imes,-ites,-irent
Obeir-poslusati
Sing.             Plur.
J'obeis         Nous obeimes
Tu obeis       Vous obeites
Il/Elle obeit    Ils/Elles obeirent

III grupa:-us,-us,-ut,umes,-utes,-urent
Vouloir-zeleti
Sing.                 Plur.
Je voulus       Nous voulumes
Tu voulus       Vous voulutes
Il/Elle voulut    Ils/Elles voulurent

Perfekat-passé composé
Upotrebljava se za radnju,stanje i zbivanje u proslosti.Prevodi se nasim perfektom.
Gradi se od preenta glagola Avoir ili Etre i participa proslog(participe passé) glagola koji odredjuje znacenje.
Vecina glagola koristi Avoir kao pomocni glagol i tom prilikom ne dolazi do slaganja participa sa subjektom u rodu i broju.Sledeca grupa glagola grade perfekat pomocu glagola ETRE:
     1)Povratni glagoli :
Je me suis lavé.(Ja sam se umio)
Nous nous sommes levés.(Mi smo ustali.)
     2)Neprelazni lagoli
su glagoli cija radnja ne prelazi na objekat
Ils sont morts.(Oni su mrtvi.)
Je suis né.(Ja sam rodjen)
Elles sont tombées.(One su pale)
    3)Glagoli kretanja
oznacavaju neko kretanje:
Je suis allé.(Isao sam)
Tu es venu(Dosao si )
Il est rentré(On se vratio)
Elle est restée(Ona je ostala)
Nous sommes descendus.(Mi smo sisli)
Elles sont parties.

Buduca vremena(blisko buduce vreme-FUTUR PROCHAIN,dalje buduce vreme-FUTUR SIMPLE)

BLISKO BUDUĆE VREME-FUTUR PROCHAIN
Upotrebljava se za radnju koja će se vrlo brzo desiti,odnosno koja ćse se sigurno dogoditi.
Gradi se od prezenta glagola ALLER i infinitiva glagola koji odredjuje značenje.
pr.SAVOIR-znati
Sing.                    Plur.
Je vais savoir      Nous allons savoir
Tu vas savoir      Vous allez savoir
Il/Elle va savoir   Ils/Elles vont savoir


FUTUR-FUTUR SIMPLE
Upotrebljava se za radju koja će se dogoditi u buducnosti.
Gradi se tako sto  na infinitivnu osnovu  dodajemo nastavke po grupama.
I grupa glagola gradi futur tako sto na prvo lice jednine indikativa prezenta(je parle) dodamo sledeće lične nastavke-rai,-ras,-ra,-rons,-rez,-ront
pr.Parler
Je parlerai   Nous parlerons
Tu parleras  Vous parlerez
Il/Elle parlera  Ils/Elles parleront
Zapravo za I i II grupu futurska osnova je ceo infinitiv

II grupa glagola gradi futur dodavanjem ličnih nastavaka-ai,-as,-a,-ons,-ez,ont
Choisir-izabrati
Je choisirai      Nous choisirons
Tu choisiras     Vous choisirez
Il/Elle choisira  Ils/Elles choisiront

III grupa glagola gradi futur na sledeci način:
-glagoli na -ir grade futur isto kao i glagoli gruge grupe:
Sentir-osecati
Je sentirai        Nous sentirons
Tu sentiras       Vous sentirez
Il/Elle sentira     Ils/Elles sentiront
-glagoli na -re grade futursku osnovu tako sto im se odbija krajinje -e i dodaju nastavci:-ai,-as,-a,-ons,-ez,-ont
pr.Attendre-čekati
J'attendrai         Nous attendrons
Tu attendras       Vous attendrez
Il/Elle attendra     Ils/Elles attendront
-glagoli sa nepravilnom futurskom osnovom grade futur kada na te osnove dodajemo sledeće nastavke:-ai,-as,-a,-ons,-ez,-ont
avoir(imati) -aur
etre(biti)-ser
aller(ići)-ir
faire(raditi)-fer
vouloir(zeleti)-voudr
pouvoir(moci)-pourr
voir(videti)-verr
recevoir(primiti)-recevr
devoir(morati)-devr
envoyer(poslati)-enverr
tenir(drzati)-tiendr
venir(doci)-viendr
mourir(umreti)-mourr
courir(trcati) -courr

Prezent(présent)

Upotrebljava se da oznaci radnju,stanje ili zbivanje koja se dešava u sadasnjosti..
Gradi se tako sto se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci ya preyent koji su podeljeni u tri grupe.
I grupa:
na infinitivnu osnovu dodajemo nastavke:- e,-es,-e,-ons,-ez,-ent.

Infinitivnu osnovu glagola dobijamo kada od infinitiva odbijemo natavak-er
 pr.Parler-pricati
Sing.                             Plur.
Je parle                  Nous parlos
Tu parles                Vous parlez
Il/Elle parle             Ils/Elles parlent

II grupa:
 na ifinitivnu osnovu dodajemo nastavke:-is,-is,-it,-issons,-issez,-issent
Infinitivnu osnovu dobijamo oduzimanjem infinitivnog nastavka-ir
 pr.Finir-zavrsiti
 Sing.            Plur.
Je finis         Nous finissons
Tu finis        Vous finissez
Il/Elle finit    Ils/Elles finissent
avilni
Glagoli trece grupe su nepravilni.